Pondskull - Pondskull (Mrtov Konj, 2026)
Ова скоро 40-минутно издание го вовлекува слушателот во длабоко-лебдечка состојба уште од првите две минути. Задоволувачкиот дрон-звук на почеток прави леснотија и комфорт а потоа патувањето се задлабочува, додека позадински глас одбрјува на Руски. Звукот кој се слуша напред, во близина, прави да се чувствува некаков вид на Носталгија. Често сум размислувала какво било чувството на Јуриј Гагарин кога одел во вселената, бидувајќи првиот човек од Земјата кој патува во целосно непозната територија, без да биде сигурен што ќе се случи и дали воопшто ќе преживее. Во албумов, чудното зуење, заедно со гласот кој одбројува полека се стишуваат, додека единствениот звук кој останува е оној што те прави свесен дека искусуваш нешто големо за прв пат во животот. Би го опишала како нешто возвишено – добивајќи восхит, но во исто време и длабок страв. Целиот албум го има тоа, дури и со сите различни прогресии низ него. А внатрешното чувство на човек кој бидува однесен во непозната зона, кое замислувам дека Гагарин го имал, е исто така присутно низ целиот албум. Дури и кога човечките земски гласови се појавуваат, сепак одговараат со вонземската атмосфера, бидејќи звучат како дел од целото искуство.
Додека се осеќаш како да си дел од Fantastic Planet, соничната околина се претвора во гличеста атмосфера, станувајќи по-тензична. Главата ти се чувствува дисторзирано додека бидува придвижувана од високо-тонски ѕвонливи звуци, со навестување дека нешто тргнува наопаку, но набрзо се претвора во свет простор, во трансцедентна состојба која се меша со ревербериан глас. Сега умот е веќе изобличен затоа што реалноста станала целосно различна. Гласот во оваа сфера станува чудно иритирачки. Тој е мек, убав глас, но звучи толку психотично што те тера да сакаш да го изолираш сопствениот ум од сè околу тебе. Болното чувство продолжува да постои дури и кога гласот полека се намалува, иако тензијата станува поголема, доаѓа и чувство на олеснување додека се приближуваш до целта. А кога смирената идеја се вселува во умот, се појавува нов глас. Гласовите звучат морничаво кога се појавуваат, како божествени суштества кои се појавуваат во главата за да изговараат различни нешта, додека се обидуваш да преживееш низ нешто досега неискусено. За време на цело ова, често помислував на филмот Соларис од Тарковски, поради лудоста и длабочината која вселената може да ја пробуди во човекот, искомбинирана со празнина и осаменост, а сето тоа споено со восхитот од цело она кое не прави да бидеме минијатурни.
Како што го достигнува крајот, повторно станува свето. Целта се ближи, и веќе стануваш едно со целиот простор. Овој екстремно вивиден албум е способен да те извади надвор од реалноста на 40 минути, и да го даде искуството на бидување способен да се лебди низ универзумот. Звучи како нешто што би го очекувала од артисти како Biosphere, The Black Dog, Loscil и неколкуте други кои се способни да ни дадат амбиентално искуство без да ни биде досадно во процесот. Pondskull е најдобро да се земе заедно со својата бујна имагинација, така можеш да искусиш вонземско искуство и да му дадеш одмор на умот од сите земски ствари.
This almost 40 minute release eases the listener into a deep floating state since the first two minutes. The satisfying drone sound gives lightness and comfort at first, then the journey starts to get deeper while counting of a starting spaceship in Russian is heard somewhere in the background. The sound heard in front of the vocal brings sort of a nostalgia. I’ve often been thinking how it felt for Yuriy Gagarin when he departed into space, being the first person from planet Earth to go into unknown territory, not being sure what would happen, if he was going to survive or not. In the album, after the counting, the certain humming sound of the speaking voice starts to get lost, while the only thing being left is the sound of experiencing something amazing for the first time. I would describe it as something sublime – a feeling where you are in awe by something, but at the same time you fear it. The album carries that even with the different progressions. The feeling inside, where you’re being brought into the unknown is being felt throughout the whole journey. Even when earthly voices show up, they are fitting for right here, it’s part of the experience.
While feeling like part of Fantastic Planet, the journey deepens into a more glitchy atmosphere, becoming much more tense. Your head starts to feel distorted while being moved by high-tone chimey sounds, a notion of something going bad. One that later shifts into a sacred space, a transcendent state which mixes with the reverbed voice. At this point, the mind is already completely boggled cause reality has become something different. The voice in this sphere becomes strangely annoying. It’s a soft, great voice but it sounds psychotic to the point that makes you want to isolate your own mind from everything around. The sick feeling continues to get more intense as the voice fades out. Even though the intensity is stronger, it starts to feel relieving because you’re being carried into a place where you need to be. While the comfort starts to settle in, you get a different voice. The voices are eerie when they show up. They’re like Godly creatures showing up to blabber different things while you’re experiencing something that hasn’t been experienced before. All I could think was Solaris by Tarkovsky, the insanity and the depth into yourself that space can awake, combined with the emptiness and loneliness, all of that united with the amazement of how tiny we are in this whole universe.
As it approaches the end, it becomes holy again, the point has been reached and now you become one with it. This vivid album release is able to pull you out of reality for 40 minutes and give everyone their individual experience of floating into an unknown area. Felt like something I would expect from great artists like Biosphere, The Black Dog, Loscil and a few others that are able to deliver ambient (or dark ambient) experience without making you feel bored during the process. Pondskull is best taken with your own dense imagination, you can experience outer-worldly experience and rest your mind from all of the earthly things.