BLED – Terra Incognita (Alpaka Records, 2024)
Рецензијата првично е објавена на freejazzblog.org како дел од листа за Полски Џез | This review was originally published on freejazzblog.org as part of a list for Polish Jazz Terra Incognita e амбиентално/електронско дело со нијанса на современ џез. Како омилените албуми на многумина од нас тука (особено мои), започнува со бавно продирање кон простор далеку од обичноста на секојдневието. Terra incognita што значи непозната земја, е термин што некогаш се користел за места кои сеуште не биле откриени. Албумот доведува токму до едно такво место. Дава единствено искуство на чекорење во простор кој, барем за тебе, сеуште не е истражен.
Во мојата имагинација, ме носи во одредени предели во степите. Се сеќавам како читав една книга од Eric Faye (Ерик Феј) - Mes trains de nuit (Моите ноќни возови) каде што тој пишува за патувањата со воз низ Европа и Азија во текот на годините. Има дел каде што го опишува патувањето низ Русија кон Монголија, кога возот влегува во степите, сите кои не биле таму и не се родени во тие простори чувствуваат длабока стравопочит кон просторот. Чувството што се добива за место кое никогаш досега не сме го виделе, а ниту нешто слично на тоа. Почетокот на албумот, заедно со насловот го дава истото чувство. Музиката успева да те пренесе во простор кој изгледа недопрен, и неистражен од луѓе.
Ова е еден од оние албуми каде што насловите на композициите совршено се совпаѓаат со музиката во нив. Третата трака, која доаѓа после Mare Tranquilities (Море на спокојства) и Wanderer (Скитник), се вика Then and Now (Тогаш и Сега). Започнува со органски, природни звуци и завршува со по-електронско чувство. Го има истиот истражувачки дух, но се префрла кон некаква надземна димензија. Следната композиција Turbulent (Турбулентно), ја опфаќа токму онаа турбуленција која може да се осети во непознати краишта.
Дуото мешајќи акустични и електронски инструменти си дава себе за слобода да создава и земски и космички звук. Трубата, отсвирена од Emil Miszk (Емил Мишк) кој исто така свири Moog Rogue и окарина заджува прилично константни елементи, создавајќи амбиентално а воедно и позадинско искуство. Другиот член Sławek Koryzno (Славек Коризно) се наклонува кон профаните текстури на звукот, свирејќи го поголемиот дел на перкусиите, тапани, конги и Автоматски плеер на ритам (Automatic rhythm player), а за да ги произведе и апстрактните тонови користи модуларни синтисајзери и Echocord 100. Со користењето на овие инструменти лесно може да се замислат патувањата што музиката ги повикува.
А баш тие патувања кои албумот ги повикува потсетуваат на анимираните филмови на René Laloux (Рене Лану), како Fantastic Planet (Фантастична Планета) и Time Masters (Господари на Времето). Вид на футуризам кој се замислувал во XX век а не деструктивните визии за индината кои ги замислуваме денес. Прекрасен албум исполнет со сонливост и имагинација.
Terra Incognita is an ambient/electronic work with a hint of contemporary jazz. Like the favorites of many of us here (especially me), it starts with a slow lancing toward an area far removed from the ordinariness of life. Terra Incognita - meaning “unknown land”, is the term once used on old maps for places yet to be discovered. The album takes you to one of those. It gives a one-of-a-kind experience of stepping into a place still undiscovered at least for you.
In my imagination, it brings me to certain areas of the steppes. I remember reading in a book by Eric Faye, Mes trains de nuit (“My Night Trains”), where he writes about his travels on trains through Europe and Asia over the years. There is a part where he describes the journey through Russia toward Mongolia, where the train enters the steppes and everyone aboard, not native to those lands, feels a deep awe. It’s the feeling of a place we’ve never seen anything like before. The beginning of the album, paired with its title, brings the same sensation. The music manages to transport you into a space that feels untouched, unexplored by humans.
It’s one of those albums where the track titles perfectly fit the music within. The third track—after “Mare Tranquilities” and “Wanderer”—is called “Then and Now.” It starts with organic, natural sounds and ends with a more electronic feel. It carries the same exploratory mood but shifts toward the otherworldly. The next track, “Turbulent,” captures the very turbulence one might encounter in unknown lands.
The duo blends acoustic and electronic instruments, giving them the freedom to create both the natural and the cosmic. The trumpet, played by Emil Miszk, who also plays Mood Rogue and ocarina on the album is fairly consistent, adding an atmospheric background presence. The other member, Sławek Koryzno, leans into the organic textures, playing most of the percussion: drums, congas, and a Hohner Automatic Rhythm Player. To summon the more unearthly tones, he also uses modular synthesizers and an Echocord 100. With these tools, one can easily imagine the many travels the music evokes.
The journey of this album calls to mind the animated films of René Laloux, like Fantastic Planet or Time Masters. It’s a kind of futurism one might have imagined in the 20th century—not the destructive visions of the future we often imagine now. An album full of dreaminess and imagination.