Fliptide - Thoughts? (Self-released, 2026)
Австралискиот електронски продуцент Fliptide само што издаде деби албум Thoughts? Уште од албум каверот може да се забележи сличноста со сонлива музика од 90те и раните 2000ти. Период во кој многу музичари се навраќаат и често се обидуваат да го оживеат мрачниот звук на трип-хопот. Не им успева на сите, но кај Fliptide воопшто не е така.
Thoughts? Не звучи како нешто направено во 2026, туку како да е од пред 30 години. Малку е чудно што во минатото ни требаше музиката да звучи футуристички, додека денес трагаме по звукот од минатото. Трип-хопот од секогаш ми делувал безвременски, уникатноста таму лежи во атмосферата што го дефинира жанрот уште од самиот почеток.
Во Thoughts? токму тоа е присутно. Албумот има енергија на музика наменета за часовите поминати со себе, танцувајќи сам/а додека ги извршуваш секојдневните рутини. Музика која совршено одговара за патот дома од афтер, сцени како оние од Human Traffic неизбежно паѓаат на ум, враќање дома после рејв, со нежен допир од утринската светлина, или само едноставно лабава дружба со другари следниот ден. Во сите различни ситуации, албумот асоцира на слобода, моменти кога срамот и анксиозноста исчезнуваат, кога цел свет накратко се губи и остануваш само ти. Она доцно-вечерно чувство кога градот се смирува и се чини дека будни останале само истомислениците.
Кога станува збор за звукот во албумот, тој е многу органски. Припаѓа на страната на електронска музика каде што на површина излегуваат вистински иструменти, без разлика дали се семплувани или свирени. Вокалите додаваат огромна доза на магија. Тие се меки, сензуални и ја издигнуваат музиката во друга димензија. Потсетуваат на вокалите што ги користеле артисти како The dining rooms или Smith & Mighty, сместени во звучен пејзаж кој делува како мешавина од Kruder & Dorfmeister со сензибилитет на 9 Lazy 9 и Funki Porcini.
Со многуте елементи присутни низ целиот албум, телото постојано е повикано да се движи, но надвор од телесното, умот влегува во подлабока состојба на движење. Музиката танцува со умот, носејќи го низ различни имагинации, особено за оние од нас кои во одреден дел од животот сме преживувале на апстрактниот звук од 90-те. Целосно го препорачувам, за да можеш to turn on, tune in, drop out, како што би рекол големиот Timothy Leary.
The Australian electronic producer Fliptide just released his debut album Thoughts?. From the first impression one can notice the resemblance of 90’s and early 2000s dreamy music. A period many artists currently revisit, often attempting to revive 90s trip-hop, not all of them succeed to make it sound convincing, but that’s not the case with Fliptide at all.
Thoughts? Doesn’t sound like something created in 2026, it feel as if it could have been made thirty years ago. It’s somewhat strange how in the past, we needed music to sound futuristic while today we find ourselves searching for the sound of the past. Trip-hop however, has always felt timeless to me, it’s strength lies in carrying the atmosphere that defined the genre from the beginning.
In Thoughts?, it’s exactly there. The album carries the vibe of music of the hours spent alone, just dancing on your own while doing the familiar routines at home. Music that fits the walk back from an after party, scenes like those from Human Traffic come to mind, heading at home after the rave caressed by the morning sunlight, or simply chilling with your friends the day after. In all of those settings, the album resembles sound tied to freedom, moments when anxiety and shame fall over, when the world around briefly disappears, and you’re simply being yourself. It recalls that late night feeling when the city quiets down, and it seems as though only like-minded souls are still awake.
When it comes to the sound, it feels very organic, it belongs to that side of electronic music where real instruments emerge, whether sampled or played. The vocal adds an enormous amount of magic to it. It’s mellow, sensual and simply levitates in a different dimension. Reminds me of vocals used by artists like The dining rooms or Smith & Mighty, placed within a soundscape that feels like Kruder & Dorfmeister mixed with the sensibility of 9 lazy 9 or Funki Porcini.
With the many elements contained throughout the whole album, the body is constantly able to move, but beyond the body, the mind enters a deeper state of motion. The music dances with your mind, carrying it through different imaginations, especially for those of us who have been deeply hooked on the abstract ’90s sound. Totally recommend this so you can Turn on, tune in, drop out, as the great Timothy Leary would say.