26 август, вторник, 21:30
Џез за чудаци 2
Музика за тие што за време на нивниот студенски престој во Улицата како Образовна Институција од Витално Значење немале баш добри оцени и затоа сега сѐ уште упорно воскликнуваат „Здравоживо!“ кога се разминуваат со соседите, иако соседите од ден на ден сѐ повеќе и повеќе го забрзуваат чекорот и ја наведнуваат главата за колку што е можно побрзо, безвучно и неприметно да минат покрај нив; но тоа не е проблем, ним душата им е мирна и блажена бидејќи знаат дека и лошите поети се сепак токму тоа — поети; тие никогаш не испуштаат ниту една прилика за да им го пресечат векторот на движење на црните мачки, бидејќи очајно им треба токму тој вид на несреќа; помрднувањето од место воопшто не им е предуслов за да се изгубат или да појдат на долго патување и кога ќе направат бенд со другарчињата не итаат веднаш за да се сликаат покрај некои рушевини или напуштена пруга; знаат дека Thelonious Monk најмалку би сакал композициите да му се свират баш како што се напишани и се кикотат како хиени кога ќе чујат созвучје од нескладни тонови; тие никогаш со светлата не им сигнализираат на возачите во спротивниот правец дека зад кривината чека полициско возило и секогаш, ама баш секогаш, во маркет ја враќаат кошничката на место за да може да ја користи некој друг...
Васко Бојаџиски - алт саксофон
Мартин Џорлев - бас
Филип Букршлиев — гитара
Дарио Циевски — тапани
Jazz for Weirdos 2
Music for those who, during their student days on a Street that counted as an Educational Institution of Vital Importance, didn’t exactly have the best grades, and who therefore still stubbornly exclaim “Zdravozhivo!” when passing by their neighbors — even though those neighbors, day by day, quicken their pace more and more, lowering their heads in order to slip by as quickly, silently, and unnoticed as possible. But that’s not a problem — their souls remain calm and blissful, because they know that even bad poets are still poets.
They never miss a chance to cut across the path of black cats, because they desperately need that particular kind of misfortune. Moving from one spot isn’t a prerequisite for them to get lost or to embark on a long journey. And when they form a band with their buddies, they don’t rush to take photos by some ruins or an abandoned railway track. They know that Thelonious Monk, of all people, would be the last to want his compositions played exactly as written, and they cackle like hyenas when they hear a chord made of clashing tones.
They never flash their headlights to warn oncoming drivers that there’s a police car waiting around the bend, and always — absolutely always — return their shopping basket to its place in the store so someone else can use it.
Vasko Bojadžiski – alto saxophone
Martin Džorlev – bass
Filip Bukršliev – guitar
Dario Cievski – drums