Taxi Consilium - Workin' for the Other Side (Aksioma, 2025)
Третиот албум на Taxi Consilium доаѓа во своја нова форма. Како што првите два нивни албуми се разликуваат еден од друг, овој исто така се појавува со целосно нова, еволуирана верзија на квартетот. Уште од самиот почеток, албумот има долги дрон звуци, и бас линија која потсеќа на артисти како Peter Eldh (Питер Елд), со длабоки и тешки бас линии. Она што ги врзува сите нивни албуми е тоа што ритам секцијата е секогаш тешка и длабока, додека гитарата и бас-кларинетот имаат некоја по-игрива енергија во нив.
Секоја песна има енергија која е тесно поврзана со името. Изгледа како имињата да се внимателно одбрани, за да насочуваат кон каде треба да се чувствува музиката. Во нивниот опис објаснува зошто секоја трака носи толку многу со себе – да се замислиш себе си како таксист кој собира приказни од различни луѓе, како емпат кој е способен да ја осеќа болката на сите. Секоја песна е различно патување. Понекогаш ја собираш тагата и меланхолијата, а понекогаш чувството на олеснување.
Третата песна – mouths moving but nothing comes out (усните се мрдаат но ништо не излегува), има смирувачка енергија. Дава чувство на пронаоѓање на својата вредност, без разлика колку усните се движат, важно е само она што навистина се слуша. Во ваков тип на инструментална музика, усните воопшто не се важни, звукот е тој кој ја лекува душата, помагајќи ти да се вратиш кон сопствената вистина.
Задоволството кое го дава музиката на Taxi Consilium е навистина ретко, нешто што повеќе не се добива често од цели албуми. Одамна не ми се случило да слушам албум и да можам да се поврзам со секоја песна од него. Има подземен и валкан звук, но сепак е длабоко задоволувачки за умот. Најчесто кога слушам албум, секогаш има една трака која ми станува омилена уште на првото слушање, но тука беше тешко да се избере.
Сепак, како најдолга, ја бирам [orel cat at the door] (орел-мачка на вратата), која е уште еден необичен момент за вакво џез издание, песна што започнува со долго амбиентно интро (и семпл од мачка, прилично пријатно за љубители на мачки). Ако го поврзам ова со тоа што го спомнав претходно, за таксистот кој собира приказни, оваа песна звучи како најдолгото а воедно и најчудното возење. Најверојатно некаков мистериозен љубител на мачки е во таксито. Не разиграно дете од children longing for discipline (децата копнеат по дисциплина), туку некаков мистик, со длабок внатрешен свет. Кога пишувам за Македонски изданија, најчесто се обидувам да посочам нешто од околината што верувам дека би можело да биде инспирацијата за артистите, бидејќи и самата сум ги почусвтувала тие влијаните длабоко во себе. Оваа трака дефинитивно доаѓа од природата. Има органско, земјено чувство, а нејзината бавност ги доловува сите тие зајдисонца на благо дождливи денови во природа.
После тоа, албумот продолжува со препознатливата енергија на Taxi Consilium – раздвижувачката атмосфера што ја ствараат на секој настап. Ако сте ги слушале во живо, точно знаете на што мислам, радоста и интензитетот кои ги создаваат каде и да свират.
Можеби најдоброто Македонско издание годинава – Workin for the other side (Работејќи за другата страна), иако носи име на доушник, изгледа како албум кој има светла иднина. Еден од најиновативните бендови кои се појавиле на сцената, со музика што е целосно своја, каде секој инструмент е иссвирен на уникатен начин од музичарите.
The third album of Taxi Consilium comes in its own shape. Just like how the first two are completely different from each other, this one also arrives as a whole new version of the quartet.
From the very beginning, the album leans into longer drone sounds, the bass resembles the tone of artists like Peter Eldh with those deep, heavy bass lines. What connects all of their albums is that the rhythm section always feels heavy and deep, while the guitar and bass clarinet have a more playful energy on top.
Every track holds an emotion that’s tightly connected to its name. The names seem carefully chosen, almost as if they guide the way one should feel the music. What the band has written in their description really explains why every track carries so much inside it. Imagine yourself as a taxi driver, collecting stories from different people, and as an empath, being able to feel their pain. Every track is a different ride. Sometimes you collect sadness and melancholy, and sometimes you get a sense of relief.
The third track — Mouths moving but nothing coming out — gives off a soothing vibe. It feels like finding your own value, no matter how much the mouths move; what really matters is what’s being heard. In this kind of instrumental music, mouths don’t matter at all, it’s the sound that heals the soul, helping you come back to your own truth.
The enjoyment that Taxi Consilium’s music gives is very rare, something you don’t get from many full albums anymore. For me, it’s been a while since I could listen to an album and vibe with every single track. It’s got that underground, dirty sound, yet it’s deeply satisfying for the mind. Usually, when I listen to an album, one track immediately becomes my favorite. But with this one, it was hard to pick.
Still, as the longest one, I’m choosing [orel cat at the door]. It’s another unusual moment for this kind of jazz record, the track starts with a long ambient intro (and a cat sample, but pretty enjoyable for cat lovers). If I connect this to what I mentioned earlier about the taxi driver collecting stories, this track feels like the longest ride, and definitely the strangest. Maybe a mysterious cat-person is in the taxi. Not the playful child from “children longing for discipline,” but a mystic, someone with a deep inner world. When I write about Macedonian releases, I often try to point to something from the surroundings that might have inspired the artists, since I’ve felt those environmental influences very deeply myself. This one definitely comes from nature. It has an organic, earthy feel, and its slowness captures all those sunsets on mildly rainy days out in the open.
After that, the album continues with the familiar Taxi Consilium energy, that uplifting rush they bring to every live show. If you’ve seen them play, you know exactly what I mean: the joy and intensity they create wherever they go.
Possibly the best Macedonian release of the year so far, Workin’ for the other side — even though it carries the name of a snitch, feels like it’s got a bright future. One of the most innovative bands to appear on the scene, making music that’s entirely erratic, with every instrument uniquely voiced by its player.