Kosmonauci - Sorry, nie tu (U JAZZ ME Records, 2024)

Квартет кој остави уникатен белег на сцената во 2024 година, со дебитантското издание - Sorry, nie tu, албум кој брзо се прошири низ Европската џез сцена. Она што ги издвојува е необичниот избор на инструменти. Покрај познатата палета на џезот – бас, тапани и саксофон, имаат и вибрафон, додаток кој веднаш ја издигнува музиката на друго ниво. Инструмент кој најпрво го засакав во џез музика поради полскиот вибрафонист Jerzy Milian, и албумот Bazaar (Polskie Nagrania Muza, 1969) заедно со неговото трио.

Како секој друг ну-џез звук, нивниот се базира на фузија, комбинирајќи џез со хип-хоп, drum n bass и импровизација. Резултатот е музика која те придвижува. Ритам секцијата се состои од грувови кои те тераат да танцуваш, додека саксофонот и вибрафонот си играат со твојот ум.

Како што албумот се развива, повикува на сонување. Самиот вибрафон пробудува филмска имагинација. Има траки како Guslarz (Волшебник) што креираат некаков вид на параноја, како нешто да не е во ред. Тапаните се телото на целиот инструментал, кои најчесто се поврзуваат со пулс, а тука, Jan Pieniążek (тапани), свири на начин што го контролира срцебиењето на слушателот: фусот со своите пробивни, високи фреквенции, ја огледува немирната активност на забрзаниот ум, додека бас-тапанот кој е мирен и стабилен, те потсетува дека физички егзистираш. Заедно го опишуваат чувството на тело во паника. Главата се врти, додека срцето чука доволно за да те одржи жив.

Во меѓувреме, басот (Bartłomiej Lucjan) го засилува овој ефект, но исто така додава суштински тонови за приземјување. Саксофонот (Miłosz Pieczonka) и вибрафонот (Tymon Kosma) исфрлаат блесоци на сигурност низ хаосот. Те водат низ нерамното патување, сугерирајќи дека колку и да стане лудо, сеуште може да е разиграно и забавно.

Овој бенд го заслужува вниманието што го доби досега. Само со еден албум (наскоро и втор), створија глас кој е истовремено моќен и препознатлив.



This quartet made their unique mark on the scene in 2024 with their debut release - Sorry, nie tu (Sorry, not here), an album that quickly gained recognition across Europe. What sets them apart is their unique choice of instrumentation. Along side the familiar jazz palette of bass, drums and saxophone they also bring in a vibraphone, an addition that immediately lifts up the music to another dimension. An instrument I came to love in jazz thanks to the Polish vibraphone pioneer Jerzy Milian, especially through the album Bazaar (Polskie Nagrania Muza, 1969), recorded with his trio.

Like much of nu-jazz their sound thrives on fusion, blending jazz with hip-hop, drum and bass and improvisation. The result is music that compels movement. The rhythm section locks into grooves that make you wanna dance, while the saxophone and vibraphone play with your mind.

As the album unfolds, it invites you into a daydream. The vibraphone generally sets a cinematic mood inside the imagination. But there are tracks like Guslarz (Sorcerer) creating sort of paranoia, as if something isn’t quite right. The drums being the most bodily of instruments, tied closest to the pulse itself, here Jan Pieniążek (drums) plays as if he’s controlling the listener’s heartbeat: the hi-hat with its piercing, high frequency tones, mirrors a restless activity of a racing mind, while the kick drums, deep and steady, holds you with a simple thud of survival. Together they capture the feeling of a body in panic. The head spinning while the heart pounds just enough to keep you alive.

Wile the bass (Bartłomiej Lucjan) amplifies this effect, but also adding essential grounding with vital tones, the saxophone (Miłosz Pieczonka) and and vibraphone (Tymon Kosma) throw out flashes of safety amid the chaos, guiding you through the rocky ride and suggesting that, however wild it gets, it’s still fun and playful.

This band of young artists deserves the recognition they’ve gotten so far. With just one album (soon with a second one), they’ve carved out a voice that’s both powerful and distinctive, and it’s thrilling to imagine where they’ll take it next.

Next
Next

Black Flower - Motions (Sdban ultra, 2026)