Mallard - Повторно/Патка (Mrtov Konj, 2025)
Малард се еден од многуте млади бендови на моменталната алтернативна музичката сцена, кои се и дел од новиот бран во Македонија. Составот го чинат Калин Маловски (гитара и вокал). Александар Галевски (тапани, гитара и вокал), Максим Киранџиски (гитара и вокал) и Mае (бас гитара и вокал). Иако се дел од овој нов бран, сепак дечките веќе свират заедно три години. Сигурно ги имате чуено на некои од редовните музички настани низ Скопје. До сега имаат свирено на хуманитарниот настан Расплет фестивал кој се оддржа во Кочани, Play It Loud во Буква, а на 27 декември ќе можете да ги чуете и на Лузерфест во Лабораториум, како дел од избраните финалисти.
На 20ти декември, 2025, дечките издадоа нов сингл со две песни, Патка и Повторно. За нив ова претставува прво издадено парче од нивната дискографија.
На прво слушање, Патка остава впечаток како исклучиво интимна трака наклонета кон амбинетална мелодија и изградена врз слоеви на гитара и бујна вокална линија.
Околу самата продукција на песната, истата претставува атмосферско парче, еден вид на амбиентален инди рок и од сам старт гитарата ни е централниот инструмент врз кој самата мелодија е изградена. Слоевите како најприсутен елемент кај повеќето вакви видови на траки можат доста да бидат нападни доколку не има некаков баланс, но, овде имаме едно умерено додавање и одземање. Текстурата на самата гитара е минимална. Нема никаква комплексна прогресија, едноставно, но не досадно. Минимализмот на инструменталот дава простор за вокалот да се движи врз него.
Во однос пак на самиот вокал. Имаме еден главен кој што е проследен, односно, повремено е придружен од променливи придружни вокали во форма на слоеви. Хармонизацијата која ја имаат овие дечки заедно е стварно небесна, а вокалите лебдат лесно врз мелодијата.
Од друга страна пак, Повторно изразува поинтензивен звук, прикажувајќи ја интимноста, која веќе ја чувме во Патка, на еден пожив и динаминен начин.
Повторно е доста гласно ранлива трака, со исфрустриран текст.
„Опишиме на хартија, ми треба точно да знам се’ грешно што правам“.
Збор по збор би го погодило секој, а мелодијата пак уште повеќе ја додава и ја интензивира емоцијата прелиена низ стиховите.
Песната има динамична вокална изведба. Покрај контролираното пеење на текстот, одмерените стихови на моменти се распаѓаат во извикани, емоционално набиени стихови, кои ни отсликуваат една болно искрена приказна. Текстот носи тежина од самиот почеток.
„на мегдан те гледам, по тебе ќе лутам“.
Интензивноста на вокалот во комбинацијата со текстот што се пее ни дава чувство како да читаме нечии приватен дневник или пак поезија.
Во однос на мелодијата на песната, не би можела да се категоризира толку едноставно. Истата има еден свеж инди звук, но и со самата емотивна набиеност на инструментите многу потсеќа на раните 2010ти, на таа исфрустирана поп-панк ера. Извици кои иако често ги слушаме како елемент во пост-хардкор песни, овде балансирано со инструменталот се надградуваат. Солото на гитарата е доста интересен додакот, и апсолутно одлично е што останало во финалната снимка.
Овие две траки не само што го етаблираат звукот на Малард, но истовремено вдишуваат една свежина на музичката сцена. Крајно емотивно, но и спокојно. Немојте да заборавите да ги чуете Малард на 27 декември во Лабораториум на Лузерфест!
Mallard are one of the many young bands on the current alternative music scene, which are also part of the new, up and coming wave in Macedonia. The line-up consists of Kalin Malovski (guitar and vocals), Aleksandar Galevski (drums, guitar and vocals), Maksim Kirandziski (guitar and vocals) and Mae (bass guitar and vocals). Although they are part of this new wave, the guys have already been playing together for three years. You have probably heard them at some of the regular music events around Skopje. So far, they have played at the humanitarian event Rasplet Festival which was held in Kocani, Play It Loud in Bukva, and on December 27 you will be able to hear them at Loserfest in Laboratorium, as part of the selected finalists.
On December 20th, 2025, they released a new single with two songs, Patka and Povtorno. For them, this is gonna be their first released piece from their discography.
Upon first listen, Patka leaves the impression of an exclusively intimate track leaning towards an ambient melody and built on layers of guitar and a lush vocal line.
Regarding the song's production, it is an atmospheric track, a kind of ambient indie rock, and from the very beginning the guitar is the central instrument on which the melody itself is built. Layers as the most present element in most such types of tracks can be quite aggressive if there is no balance, but here we have a moderate addition and subtraction. The texture of the guitar itself is minimal. There is no complex progression, simple, but not boring. The minimalism of the instrumental gives space for the vocals to move on it.
As for the vocals themselves. We have one main vocal, followed up, or rather, occasionally accompanied by alternating backing vocals in the form of layers. The harmonization that these guys have together is truly heavenly, and the vocals float easily over the melody.
On the other hand, Povtorno expresses a more intense sound, portraying the intimacy we already heard in Patka, in a more lively and dynamic way.
Povtorno is a very loud, vulnerable track, with frustrated lyrics.
“Let’s write it down on paper, I need to know exactly everything I’m doing wrong.”
Word by word, it would hit anyone, and the melody further adds to and intensifies the emotion poured through the lyrics.
The song has a dynamic vocal performance. In addition to the controlled singing of the lyrics, the measured lyrics at times break down into shouted, emotionally charged verses, which depict a painfully honest story. The lyrics carry weight from the very beginning
“I see you on the battlefield, for you I’ll look.”
The intensity of the vocals in combination with the lyrics that are sung gives us the feeling of reading someone’s private diary or poetry.
In terms of the song's melody, it can’t be categorized so easily. It has a fresh indie sound, but with the emotional density of the instruments, it is very reminiscent of the early 2010s, of that angsty pop-punk era. The screams, although we often hear them as an element in most post-hardcore songs, balanced together with the instrumental - they evolve together. The guitar solo is a very interesting touch, and it is absolutely great that it remained on the final take.
These two tracks not only establish Mallard's sound, but also breathe a breath of fresh air into the music scene. Extremely emotional, but also peaceful. Don't forget to hear Mallard on December 27th at Laboratorium at Loserfest!