Добрила Грашеска - глас
Андреа Мирческа - бас
Филип Букршлиев - гитара
Дарио Циевски - тапани
Музика за тие што пред влез оставаат храна за локалните мачки и тргнуваат во темелна потрага после секое известување за загубено милениче што ќе го забележат залепено на бандера или на поштенско сандаче; се однесуваат како побеснети ракуни секогаш кога ќе чујат милозвучна, логична и школски функционална хармонија и доволно добро ја познаваат етимологијата на терминот Jazz за да бидат ужаснати од помислата за институционализиран ејакулат; не поседуваат условен рефлекс кој ги тера да се лигават кога ќе го чујат ѕвончето од министерство за култура и највкусно им е кога теглите зимница во подрум ги обвиткуваат со страниците од популарните книги за самопомош; идеалниот психо-физички баланс го постигнуваат преку умешноста за носење на папуча на боса нога и омилена активност за разбибрига им е да го замислуваат Аца Лукас како врвен концертен пијанист; никогаш со светлата не им сигнализираат на возачите во спротивниот правец дека зад кривината чека полициско возило и секогаш, ама баш секогаш, во маркет ја враќаат кошничката на место за да може да ја користи некој друг...
Dobrila Grašeska – vocals
Andrea Mirčeska – bass
Filip Bukršliev – guitar
Dario Cievski – drums
Music for those who leave food for the local cats before going inside and set off on a thorough search after every “lost pet” notice they see taped to a pole or mailbox; who act like rabid raccoons whenever they hear a melodious, logical, and academically “proper” harmony, and who know the etymology of the term Jazz well enough to be horrified by the thought of an institutionalized ejaculate; who don’t possess the conditioned reflex that makes them drool at the sound of the Ministry of Culture’s bell, and who find it most delicious when jars of winter preserves in the basement are wrapped in pages from popular self-help books; who achieve ideal psycho-physical balance through the skill of wearing a slipper on a bare foot, and whose favorite pastime is imagining Aca Lukas as a top-tier concert pianist; who never flash their headlights to warn oncoming drivers about a police car waiting around the bend, and who always—absolutely always—return the shopping basket to its place so someone else can use it…