Beseda - A Summoner's Tale (Q Records, 2026)
Кумановската музичка сцена има богато и славно минато на бендови, кои оставиле свој печат со музицирањето, свиреле во живо, имаат издадено албум и се растуриле, за од нивните членови да се образуваат нови бендови и на тој самоодржлив начин да се регенерира сцената низ годините. Ако во 1990-те била предводена од Берлински Ѕид и ТБ Трачери, за потоа секој бенд да биде своевидна капка во морето на метал, составено од: Drioma, These Winds Are Not Hope, Sound Pollution, KHARA, Triggered, Agni Kai, Холокауст и Vandal и бендот кој ги придвижи дисторзираните води на 2000-тите Victim Yield, чијшто членови учествуваа во голем број од наведените бендови. На оваа листа по 15 април со свое издание се запишаа и Беседа, кои преку Q Records го издадоа нивното долгосвиречко првенче и за восхит е чинот што албумот доби и свое винилно издание.
Бендот е оформен од Мирослав Јаневски на бас и вокали, Немања Златановски и Александар Неделковски од Drioma на гитари и Андреј Мициќ од Drioma и Vandal на тапани. Со тоа што ако се водиме по светската метал енциклопедија заменет е Александар со Гордон Величковски на гитара денес. Неколкупати годишно имав можност да го гледам во живо бендот пред да ја слушнам студиската верзија на композициите, така што тие ја искачија планината на старошколскиот начин, докажувајќи го квалитетот најпрвин со свирење пред публика, а потоа со издавање на материјалот, кога беше готов за печење во студио.
Беседа содржи метал основа, иако нивниот звук е сублимат од дум метал, во комбинација со психоделичните стонер елементи, кои се збогатени со прогресивни делници и гранџ влијанија кои го красат нивниот соничен приказ. Доколку бараме некој звучен амалгам ќе наслушнеме рифаџиство кое потсетува на Mastodon и Baroness, односно попитома верзија на стонерските и думерски: The Sword, Kylesa, High on Fire, Sleep, помешано со скандинавска меланхолија на Katatonia и секако, не е спорно дека имаат пиено од изворот на инспирација од кадешто понира гранџ сцената, па затоа е присутна и таа тенка нишка во обликувањето на гитарскиот звук, правејќи го Куманово, македонскиот Сиетл, или Сиетл, американско Куманово, кој како милува.
Од зеленилото на обвивката сме вовлечени во еден свет во кој друидот е повикан да сподели знаењето со своите поданици, што ќе биде преточено во магичниот имагинарен свет исполнет со клетви кои се однесуваат на говорењето на вистината, занемарувањето на туѓата волја и убедувања и да се биде доследен на своите убедувања, во спротивно ќе се предизвика неизмерна тага и несреќа.
Доминирањето на мелодичните гитарски сола можеме да го установиме уште на почетокот на Summoner, меланхоличната градација на звукот со неочекуван бласт ја краси Hex, надополнета со рифови од калибарот на Paradise Lost со психоделичното крешендо Obliviousness, младите думери учат од преданијата на постарите во Young Too Young, а масивните рифови, спорадичното темпо и раскошно блузерско гитарско соло го комплетираат албумот во Anyways.
Патот на истородноста на композициите нема да води кон препознатливост туку кон репетиција, бидејќи уште од првата гитарска делница веќе знаеме дека слушаме ги слушаме Беседа, нема потреба да се потврдува изворот со композиции кои се наклонуваат на меѓусебната сличност во темпото, туку повеќе фали истакнувањето на музичките зачини во правењето на поголема диференцијација меѓу творбите, што значи поголем ангажман на сите членови и нивните афинитети и влијанија во компонирањата, посмело експериментирање во структурата и вокалот. Од приложеното се уверивме во мелодичното ткаење на гитарските рифови и сола врз бедемот од цврстата ритам секција, сега треба да слушнеме што можат да направат Беседа без да станат копија на себеси, туку да го задржат автентичниот пристап на кој се темели нивното музицирање. Со огромно задоволство би сакал да завршам рецензија на нивниот нареден албум со заклучокот дека Беседа се имаат надминато самите себеси, отколку дека Беседа докажаа дека формулата им работи. Повторувањето е мајка на знаењето, но исто така и маќеа на анти-иновацијата.
The Kumanovo music scene has a rich and glorious past of bands that left their mark with their music, played live, released an album and disbanded, so that new bands could be formed from their members and the scene could be regenerated in a self-sustaining way over the years. If in the 1990s it was led by Berlin Wall and TB Tracheri, then every band was a kind of drop in the sea of metal, consisting of: Drioma, These Winds Are Not Hope, Sound Pollution, KHARA, Triggered, Agni Kai, Holocaust and Vandal and the band that moved the distorted waters of the 2000s Victim Yield, whose members participated in many of the aforementioned bands. Beseda also entered this list after April 15 with their own release, who released their LP debut through Q Records, and it is admirable that the album got its own vinyl release.
The band was formed by Miroslav Janevski (bass and vocals), Nemanja Zlatanovski and Aleksandar Nedelkovski (guitars, both from Drioma), and Andrej Micić (drums, from Drioma and Vandal)—though, according to the encyclopedia metallum, Aleksandar has since been replaced on guitar by Gordon Velichkovski. I had the chance to see the band live several times before hearing the studio versions of their songs; they truly took the "old-school" path to success, proving their quality first by performing for audiences and only releasing the material once it was ready to be recorded in the studio.
Beseda is rooted in metal, yet their sound is a fusion of doom metal and psychedelic stoner elements, enriched by progressive passages and grunge influences that define their sonic identity. If one were to look for a sound amalgam, one might detect riff-driven qualities reminiscent of Mastodon and Baroness—or perhaps a more accessible take on stoner and doom acts like The Sword, Kylesa, High on Fire, and Sleep—blended with the Scandinavian melancholy of Katatonia. Naturally, they have clearly drawn inspiration from the same wellspring as the grunge scene; that subtle influence shapes their guitar sound, effectively turning Kumanovo into the "Macedonian Seattle"—or Seattle into the "American Kumanovo," depending on how you look at it.
From the foliage of the cover we are drawn into a world in which the druid is called upon to share knowledge with his followers, which will be translated into a magical imaginary world filled with curses relating to speaking the truth, disregarding the will and convictions of others, and being true to one's convictions, or untold sorrow and unhappiness will be caused.
We can establish the dominance of melodic guitar solos at the beginning of Summoner, the melancholic gradation of the sound with an unexpected blast in Hex, complemented by riffs of the caliber of Paradise Lost with the psychedelic crescendo in Obliviousness, the young doomers learn from the traditions of the elders in Young Too Young, and the massive riffs, mid-tempo and gorgeous bluesy guitar solo complete the album in Anyways.
The path of the sameness of the compositions will not lead to recognition but to rehearsal, because from the first guitar section we already know that we are listening to Beseda, there is no need to confirm the source with compositions that lean towards mutual similarity in tempo, but rather the highlighting of musical spices in making a greater differentiation between the works, which means greater engagement of all members and their affinities and influences in composing, bolder experimentation in structure and vocals. From the material we are convinced of the melodic weaving of guitar riffs and solos on the rampart of the solid rhythm section, now we need to hear what Beseda can do without becoming a copy of themselves, but keeping the authentic approach on which, their music is based. I would be more than happy to end a review of their next album with the conclusion that Beseda have outdone themselves, rather than Beseda proving that their formula works. Repetition is the mother of knowledge, but also the stepmother of anti-innovation.